Početna UNRSKongresi, škole i sastanciInfo za lekareInfo za pacijenteRelacije sa institucijamaLinkovi SNR sajt

Šta je i kako nastaje karotiko kavernozna fistula?

CCF predstavljaju patološku komunikaciju između karotidne arterije i kavernoznoh sinusa (venskog sinusa na bazi mozga). CCF mogu biti direktne i indirektne. Direktne predstavljaju defekt na zidu unutrašnje karotidne arterije (ACI), koji proizvodi šant (preusmeravanje) krvi između ACI i CCF. Indirektne CCF su duralne arteriovenske fistule kavernoznog sinusa.

Direktne CCF mogu nastati u bilo kojoj životnoj dobi, nakon traume glave (najčešće saobraćajni udes) ili rupturom aneurizme ACI. Indirektne CCF najčešće se javljaju kod žena (70%) u šestoj i sedmoj deceniji života.

Kako se otkriva karotiko kavernozna fistula?

• Crvenilo oka (hemoza) (često pogrešno dijagnostikuje i leči kao konjuktivitis!)
• Isturenost očne jabučice (egzoftalmus)
• Pareza kranijalnih nerava
• Dvoslike (diplopija)
• Sniženje vida
• Pulsiranje i šum u uhu (pulsatilni tinitus)

Svi simptomi se javljaju na jednom oku, ređe na oba oka.

Dijagnostičke metode: CT; MR; za definitivnu dijagnozu DSA

Zašto se primenjuje endovaskularni tretman?

Praktično jedini tretman CCF je embolizacija. Cilj tretmana je da se karotiko kavernozna fistula potpuno isključi iz cirkulacije, blokiranjem patološke komunikacije arterije i vene. Ovo se postiže ispunjavanjem kavernoznog sinusa različitim embolizacionim materijalom (koili, mikro-baloni, Onyx) ili njihovom kombinacijom.

Kada se primenjuje endovaskularni tretman?

Endovaskularni tretman indirektnih CCF, zbog sporo progredirajućih tegoba, često se može odložiti. Direktne CCF ispoljavaju izraženije simptome od indirektnih, i zahtevaju brže započinjanje tretmana.

Urgentan tretman neophodan je kod:

• Krvarenja ili pretećeg krvarenja (kortikalni venski reflux)
• Brzo progredirajući gubitak vida
• Brzo progredirajuća isturenost očne jabučice
• Nepodnošljivo pulsiranje i šum u uhu, ili glavobolja

Spontano povlačenje simptoma kod indirektnih CCF nije neuobučajno. Neki autori kod indirektnih CCF savetuju prvo konzervatino lečenje, povremenim pritiskom na karotidnu arteriju - suprotnom rukom u odnosu na stranu fistule. Ovaj manevar može dovesti do zatvaranja indirektne CCF.

Kako se primenjuje endovaskularni tretman?

1. Pacijent se uvodi u opštu anesteziju, i nakon malog zasecanja (incizija) kože prepone, kateterom se ulazi u preponsku arteriju. Svaki pokret se kontroliše i prati na ekranu iznad operacionog stola.
2. Kateter se pomera od preponske arterije do karotidne arterije.
3. Mikrokateter se zatim plasira putem vodećeg katetera, zatim kroz arterije mozga, sve dok njegov vrh maksimalno ne uđe u kavernozni sinus (kod direktnih CCF).
4. Kroz mikrokateter postepeno se plasira embolizaciono sredstvo (koil, mikrobalon, tečno emb sredstvo) koje ispunjava kavernozni sinus čime se CCF blokira i isključuje iz cirkulacije.
5. 5. Pacijent se budi iz anestezije samo sa bandažiranom preponom. Neophodno je strogo ležanje uz ispruženu bandažiranu nogu 24h od intervencije, osim ako je upotrebljeno specijalizovano sredstvo za zatvaranje preponske arterije kada se leži nekoliko sati.

CCF se mogu tretirati i tehnikom pristupa preko vena (od preponske vene, preko vena vrata, dolazi se do malformacije mikrokateterom). Direktne CCF češće se tretiraju arterijskim, a indirektne venskim putem.

Rizici?

Svaka intervencija nosi određene rizike, pa tako i endovaskularni tretman CCF. Moguće su komplikacije u manjem broju slučajeva. Može doći do tromboze arterije, ili prelaska embolizacionog materijala u zdrav arterijski sud.

Šta očekivati nakon procedure?

Oporavak

Većina pacijenata sa CCF, se brzo oporavljaju nakon endovaskularnog tretmana. Simptomi se povlače u danima i nedeljama nakon embolizacije, najčešće u potpunosti. Kada su simptomi izraženiji i vremenski duže traju, može doći do njihovog zaostajanja. U manjem broju slučajeva ostaje snižen vid, dvoslike, otežano pokretanje očne jabučice, kao i posledice eventualnog moždanog krvarenja.

Praćenje

Cilj tretmana je potpuna eliminacija CCF. Na redovnim DSA kontrolama prati se dugoročan rezultat emolizacije. Na osnovu nalaza procenjuje da li je neophodan ponovni tretman.

Kada zvati doktora?

• Ako na mestu incizije (prepona) postoje znaci infekcije: crvenilo, otok, bol, drenaža
• Kod iznenadnog bola na mestu punkcije arterije (prepona), gubitka osećaja u nozi, otoka noge
• Ako se simptomi ne povlače ili progrediraju (pogoršavaju)