Udruženje neuroradiologa Srbije

MAGNETNA REZONANCIJA

Magnetna rezonancija (MR) je dijagnostička procedura koja se zasniva na kombinaciji magnetnog polja, radio-talasa i kompjuterske tehnologije za dobijanje detaljane slike organa, tkiva i njihovih struktura. Aparat za MR stvara oko pacijenta jako magnetno polje. Na vodonikove jone, koji su u znatnoj meri prisutni u ljudskom telu, u takvom magnentom polju deluju radio-talasi dovodeći do njihove ekscitacije. Prilikom povratka u osnovno stanje, ovi joni emituju signal, koji se kompjuterski analizira, obrađuje i konvertuje u MR sliku.

MR aparat je cilindričnog oblika sa pokretnim stolom na kojem pacijent leži i koji se postavlja u cev aparata. Ukoliko lekar ne odredi drugačije, nije neophodna prethodna priprema, kao ni premedikacija. Pregled je bezbolan, nema opasnosti od jonizujućeg zračenja i traje najmanje 15 minuta. Neophodno je da se tokom pregleda pacijent ne pomera. Iako je sam MR pregled bezbolan, dugotrajno ležanje bez pomeranja mogu kod nekih pacijenata izazvati nelagodnost ili bol, naročito ako je u pitanju stanje nakon operacije ili povreda ili neki bolni sindrom. Radiološki tehničar i lekar specijalista radiolog se nalaze u susednoj prostoriji odakle prate pregled, kao i stanje samog pacijenta, a moguć je govorni kontakt, tako da pacijent u svakom trenutku može signalizirati ako oseti bilo kakvu neprijatnost ili strah.

Nije moguće svim pacijentima uraditi MR pregled. Ugrađen pacemaker je apsolutna kontraindikacija, a veoma je važno da pacijenti pre pregleda obaveste lekara ako imaju ugrađene metalne implante, insulinsku pumpu, srčane zaliske, zubne ili slušne proteze, intrauterina kontraceptivna sredstva (spirale i sl.), ako su imali bilo kakvu operaciju, a naročito srca i krvnih sudova, ako su alergični i na šta ili imaju strana metalna tela (šrapnele, metalni opiljci...). Zbog relativno malih dimenzija cevi MR aparata u koju ulazi sto sa pacijentom, važno je da pacijent napomene ako ima strah od zatvorenog prostora (klaustrofobija), mada danas postoji i tzv. otvoreni MR aparati gde je osećaj klaustrofobije manje izražen. Pacijent za vreme pregleda ne treba da bude našminkan ili da ima lakiranu kosu.

U salu gde se obavlja MR pregled se ne smeju unositi metalni predmeti kao što su naočari, metalni delovi garderobe, šnale i drugi sitni metalni predmeti (ključevi, sat, sitan novac...), kao ni magnetne kartice.

U toku pregleda čuje se buka, koja potiče od promene gradijenta magnentog polja i normalna je tehnička karakteristika aparata. Kod manjeg broja osoba se u toku pregleda javlja svetlucanje ispred očiju i metalni ukus u ustima, koji su prolazni.

U određenim slučajevima se može javiti potreba za primenom kontrastnog sredstva. On se aplikuje intravenski i ne sadrži u sebi jod (koji se koristi kod pregleda na „skeneru“ – CT). Osećaj toplote koji se kod nekih pacijenata može javiti nakon kontrasta je takođe prolazan.

Kompjuterizovana tomografija (CT)

CT skeniranje je neinvazivni i bezbolni radiološki pregled koji se obavlja na specijalnom rtg. aparatu - skeneru; ovaj aparat pravi višestruke horizontalne preseke kroz deo tela koji se snima, zatim se podaci obrađuju kompjuterski i pretvaraju u crno-belu sliku. CT snimci daju daleko više informacija od običnog rtg. snimka, omogućavaju razlikovanje vrsta tkiva i obolenja na njima i daju treću dimenziju - dubinu.

U neuroradiološke CT preglede spadaju CT pregled glave, paranazalnih šupljina (sinusa), orbita (očnih prostora), temporalnih kostiju (struktura spoljnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha), kao i vratne i slabinske kičme.

Neke od indikacija za izvođenje neuroCT pregleda su:
- glavobolja,
- epileptički napadi,
- povreda glave, prelom lobanje,
- poremećaj ravnoteže,
- konfuzno stanje - dezorjentisanost, zbunjenost,
- nagla promena ponašanja,
- poremećaj svesti,
- ponavljani padovi,
- slabost ili trnjenje jedne strane,
- paraliza facijalisa,
- ponavljane infekcije sinusa,
- pojava otoka na glavi ili licu,
- obrada bolesnika sa tumorom druge regije kod sumnje na širenje tumora krvlju,
- bolovi u vratnoj ili slabinskoj kičmi sa širenjem niz ruku (nogu),
- povreda kičme sa sumnjom na prelom na standardnim snimcima.

Priprema:

Pacijent ne bi trebalo da jede 2-3 sata pre procedure.
Ukoliko pacijent ima alergiju bilo koje vrste, treba o tome da obavesti rentgen tehničara.
Žene u fertilnom periodu treba da obaveste tehničara ukoliko postoji mogućnost da su trudne; trudnoća je kontraindikacija za pregled, osim ako je pregled od vitalnog značaja za pacijentkinju.
Pacijenti sa lošom funkcijom bubrega trebalo bi da donesu nalaz sa vrednostima uree i kreatinina, da bi prema njima mogla da se dozira količina kontrastnog sredstva, ako je isto potrebno. Pre pregleda treba skinuti sve metalne predmete i naočare.

Pregled:
Za vreme pregleda pacijent treba da bude potpuno miran. Pregled traje 5 - 10 minuta. Kontrastno sredstvo, ako je potrebno, ubrizgava se venskim putem. U toku davanja kontrasta može se osetiti toplota u telu i/ili metalni ukus u ustima, što prolazi vrlo brzo. Ukoliko se javi svrbež po koži i osećaj gušenja, treba o tome odmah obavestiti osoblje skenera.
Deca moraju biti mirna za vreme snimanja, te ukoliko su mala, moraju dobiti kratkotrajnu anesteziju da bi se mogao obaviti pregled. U tom slučaju dete ujutro ne sme da jede niti pije.

Ograničenja:
Ekstremno gojazni pacijenti ne mogu se snimiti zbog ograničenog obima aparata i limita tolerancije težine od strane pacijent-stola.
Pacijenti sa teškim poremećajem rada bubrega ne smeju primiti kontrastno sredstvo.

Neuroangiografija - Digitalna subtrakciona angiografija (DSA)

Neuroangiografski pregled obavlja se na specijalnom rentgenskom aparatu koji omogućava da se tokom intraarterijske injekcije kontrastnog sredstva prikažu arterijski i venski krvni sudovi. Pojam neuroangiografije odnosi se na snimanje krvnih sudova glave i kičmene moždine.

Pregled se obavlja na taj način što se u preponsku arteriju uvodi tanka cevčica, kateter, koji se pod kontrolom rentgenoskopije dovodi do nivoa arterija vrata (kod pregleda glave), odnosno međurebarnih ili slabinskih arterija (kod pregleda kičmene moždine). Kada se kateter dovede na odgovarajuće mesto, ubrizgava se kontrastno sredstvo, a u isto vreme aparat pravi višestruke ekspozicije prateći tok kontrasta od arterija do vena. Da bi se jasnije videli krvni sudovi, a uklonile prateće senke kostiju i mekih tkiva, aparat koristi kompjuterski program (subtrakciju), tako da na snimcima ostaju samo krvni sudovi.

Kada se vrši neuroangiografija?

DSA se koristi u prikazu anomalija krvnih sudova glave, vrata ili kičmene moždine. Indikacije za ovaj pregled mogu biti:
- Krvarenje u mozgu ili kičmenoj moždini ili moždanim ovojnicama - sumnja na prsnuće eventualnog arterijskog proširenja - aneurizme, ili arteriovenske malformacije - abnormalne komunikacije između arterija i vena u mozgu ili kičmenoj moždini,
- Moždani udar izazvan suženjem ili zapušenjem krvnih sudova vrata,
- Moždani udar zbog upalnih promena na arterijama mozga,
- Paraliza III moždanog nerva - pad očnog kapka (koja može biti izazvana pritiskom od strane aneurizme),
- Tumori mozga ili kičmenog kanala.

Odluku o izvođenju neuroangiografije donosi ordinirajući specijalista (neurohirurg, neurolog).

Za izvođenje ovog pregleda pacijent mora biti smešten u bolnicu i prethodno obrađen - mora da ima sveže laboratorijske nalaze, rtg. pluća, EKG, internistički nalaz i eventualno i druge nalaze po nahođenju anesteziologa.

Jutro pre pregleda ne sme se unositi nikava hrana niti tečnost, a o eventualnom uzimanju redovne terapije potrebno je konsultovati se sa anesteziologom.

Posle pregleda pacijent ostaje u krevetu 24h, pri tome ne sme da savija desnu nogu da ne bi došlo do krvarenja iz preponske arterije koja je bila punktirana. Posle ovog perioda nema više ograničenja što se tiče samog pregleda.